Март месец 2022. Србију и њену престоницу ставиће на светску спортску мапу кроз организацију два велика атлетска догађаја. Кроз српску спортску лепотицу, Арену продефиловаће планетарни асови &ldquo;краљице спортова&rdquo;, рекордери, носиоци златних олимпијских медаља, укратко крем спорта који је полазиште и темељ за све друге спортове.
Светско атлетско првенство у дворани&nbsp; (18 &ndash; 20. марта 2022 ) ће под сводовима Арене изнедрити нове шампионе, али и мноштво суза како оних којима се исказује туга за пропуштеним приликама, тако и радосница због остварених резултата и спортских снова.
Увертира планетарном скупу, на само 11 дана пре него крену прва надметања у оквиру СП, биће &ldquo;Belgrade Indoor Meeting&rdquo; у оквиру којег ће атлетско борилиште у Арени угостити звезде стветске атлетике. Биће то идеална прилика атлетичарима, учесницима светског шампионата да осете Арену, стазу, атмосферу, да провере своје капацитете и увере се у каквом психо-физичком стању и са каквим очекивањима дочекују најзначајније дворанско такмичење у последњих четири године.
Последње Светско дворанско првенство одржано је 2018. године у Бирмингему, наког чега је уследила дуга пауза изазвана пандемијом вируса корона која је паралисала целу земаљску куглу. Жеља атлетичара који ће стићи са свих страна меридијана са једним заједничким циљем, а то је вратити се кући окићен медаљомје тиме још јача и постојанија него икада до сада, јер многи су се од активних такмичења желели опростити управо 2020. године која је остала изгубљена за многе спортове и спортисте. Светски шампионат у Београду у дворани за многе прекаљене асове атлетике биће место са којег ће се уз медаљу, рекорд, сјајан резултат, лични рекорд или сузе заувек опростити од професије која им је обојила живот и која ће заувек остати највећи печат на њиховом путу.
Београд ће једини на свету имати ту привилегију да неке од тих асова &ldquo;краљице спортова&rdquo; у року од само две недеље види два пута у њиховом најбољем и можда последњем јавном такмичарском издању.
Учешће на седмом по реду атлетском митингу у нашој престоници, седмог марта 2022. су већ потврдили олимпијски шампион у скоку с мотком Швеђанин Арманд Дуплантис, као и најбоља српска атлетичарка, светска шампионка у скоку удаљ Ивана Шпановић Вулета која ће на СП 2022. бранити злато освојено пре четири године у Великој Британији.&nbsp;

World Athletics Indoor Championships

Belgrade Indoor Meeting на програму 7. марта у Арени

Шпановић-Вулета и Дуплантис главне звезде митинга у Београду

Где родитељи стадоше, она је продужила, јер крв није вода!&nbsp; Шампионски гени, спортски миље у коме је рођена, атлетска борилишта на којима је направила прве кораке живота учинили су да &ldquo;краљица спортова&rdquo; буде њено животно опредељење, да рано досегне светски врх и осети сласт шампионског постоља. Трострука јуниорска шампионка Србије са својих 16 лета и резултатом 189 цм у скоку увис Ангелина Топић заузима лидерску позицију на светској ранг листи у њеном узрасту и једна је од највећих младих нада српске и светске атлетике.&nbsp;
Најслађи тренуци великих спортских шампиона су управо они када њихови наследници не само крену њиховим стопама, већ надмаше славне родитеље на том њиховом професионалном путу. Задатак нимало лак, задатак који већину оптерећује, ставља огроман притисак и терет на леђа детета, али не и за наследницу Драгутина и БиљанеТопић. Отац је освајао Европска првенства у Сплиту и Стокхолму 1990. и 1996. године, злато и на Светском јуниорском у Пловдиву 1990. и Универзијади 1995, један је од најбољих српских атлетичара свих времена, од 1993. године држи државни рекорд у скоку увис са прескочених 2,38 м, чиме дели 15. место на ранг листи најбољих скакача увис свих времена, био је четврти на Олимпијским играма у Атланти, мајка је државна рекордерка у троскоку, а заједно су учинили да Србија има атлетски драгуљ о коме ће се тек причати и писати, на чији &ldquo;небески скок&rdquo; ћемо сви чекати и заједно са њом веровати у олимпијско злато.&nbsp;
Изабрала је да лети својом путањом, да помера границе са лакоћом, пише сопствену причу која толико личи на очеву, а ипак је само њена и јединствена.&nbsp;
Каква су ти очекивања у овој сезони?
&nbsp;
&ldquo;Најпре, волела бих да, с обзиром на колико мислим да сам спремна, осврнувши се на сав уложен труд и време у протеклим месецима, одбраним постигнуте резултате и опробам на неким новим висинама. До краја године желела бих да остварим још тај неки дечији сан лествице која остаје на 190цм&rdquo; &ndash; кроз осмех почиње причу бриљантна Ангелина Топић.&nbsp;
Србија ће имати прилику да гледа млади бисер светске и домаће атлетике у дисциплини скок увис на митингу који ће бити одржан под сводовима београдске Арене 7. марта 2022, који ће окупити сам крем светске атлетике и бити контролно такмичење уочи старта светског шампионата у нашој престоници.&nbsp;
&ldquo;Неизмерно се радујем такмичењу 7. марта у Арени. Наћи се међу светским асовима на истом борилишту је нешто што инспирише, мотивише, ствара позитивну трему. Изаћићу и борити се за максималан исход као и увек и надам се да ће мој резултат бити за понос, то ми је задатак и радићу на остварењу оног што сам себи зацртала&rdquo; &ndash; истиче 16 &ndash; годишња српска шампионка Ангелина.&nbsp;
&nbsp;
Да ли су твоја инспирација и звезде водиље у професији коју си изабрала, твоји родитељи и колико си научила од њих?
&nbsp;
&ldquo;Наравно, више сам него захвална што их имам као пре свега незаменљиву подршку у свему што радим. Драго ми је што на својој страни имам некога ко своје искуство може да подели са мном и олакша ми неке неизбежне препреке на које наилазим у свету спорта. Због њих сам ипак и заволела ово чиме се бавим, чак и пре него што сам се и сама прикључила&rdquo;.
&nbsp;
Који су круцијални савети које си до сад добила?
&nbsp;
&ldquo;Да било шта што радим има смисла само ако је то нешто што волим&rdquo;.
&nbsp;
Да ли сматраш да можеш да надмашиш успехе родитеља?
&nbsp;
&ldquo;Не видим у њима конкуренте, не волим да поредим моје успехе са успесима мојих родитеља, они су сами написали своје приче, и ја своје сада проживљавам&rdquo;.
&nbsp;
Колико је тежак, а уједно и леп позив који си изабрала у животу (бављање атлетиком)?
&nbsp;
&ldquo;У атлетици непрестано се боримо сами са собом и ради напретка морамо излазити из зоне комфора. Мислим да без обзира на све потешкоће и баријере које су пред нама, оно што се налази иза њих вредно је сваке муке која нас сусреће.&nbsp; Ја сам у овом спорту као и многи, пронашла себе, и не могу се замислити у било чему другом. Најлепше моменте мог живота проживела сам управо&nbsp; због атлетике, мени најдраже људе упознала сам бавећи се овим и из дана у дан све више сам сигурна да сам изабрала прави пут&rdquo;.&nbsp;
&nbsp;
Колико дневно пута и сати тренираш?
&nbsp;
&ldquo;Када није припремни период, тренирам једном дневно, најчешће око сат и по, пет до шест пута недељно&rdquo;.
&nbsp;
&ldquo;Да ли си поносна на то што је Србија домаћин планетарног шампионата света у дворани?
&nbsp;
&ldquo;Драго ми је што ће се један од највећих светских догађаја одржати управо у нашој земљи. Имамо прилику да се боље упознамо са атлетским звездама целе планете и дамо им подршку са наших трибина&rdquo;.
&nbsp;
И за крај, да ли сањаш наступ на Олимпијским играма у Паризу 2024. године?
&nbsp;
&ldquo;Никако не могу да прихватим чињеницу да нам се Париз оволико приближио. Како пролази време све више имам осећај да оне не морају бити само сан, али ко зна, свашта се промени у две године, видећемо&rdquo; &ndash; закључила је Топићева.&nbsp;

Ангелина Топић лидер светскe листе у скоку увис

У медаљи је саткано све, она је плод огромног рада, одрицања, посвећености, вере,&nbsp; стрпљења спортисте. Медаља која се носи око врата је симбол труда, преданост и храбрости,&nbsp; талента и енергије, она је награда и емоција и њен сјај је вечан.
На само месец дана до шампионата света одржан је догађај на којем смо представили наше медаље. Све у животу, па и освајање медаља, је много лакше када поред себе имате снажног и поузданог партнера који ће вас подржати у сваком тренутку и бити ту за вас када је то потребно. Без двоумљења, за Светско атлетско првенство у дворани Београд22, такав партнер је компанија Дунав осигурање. На почетку самог догађаја потписан је уговор између ове две стране. Испред Дунав осигурања, обратио се Милош Милановић, члан извршног одбора &ldquo;Дунав осигурање&rdquo;:
&nbsp;
-Компанија &bdquo;Дунав&ldquo; била је и остаће синоним за сигурност и подршку. Управо зато сам поносан што ће &bdquo;Дунав&ldquo; бити официјелно осигурање Светског атлетског првенства и на тај начин покрити ризике организатора такмичења. Уз атлетику и Атлетски савез били смо и 2017. године на, по оценама многих, најуспешнијем Европском дворанском првенству, које је одржано такође у Београду.&nbsp; Осведочени смо пријатељ афирмисаних клубова и спортиста, али и младих талената. Компанија &bdquo;Дунав осигурање&ldquo; увек је настојала да подржи пројекте који доприносе спорту, здравом такмичарском духу и ослонац су младима. Трудили смо се да будемо уз праве вредности, а млади&nbsp; и спорт ће и даље бити наш први избор. Уз подршку државе и велики уложени труд, верујем да ћемо сви бити на висини задатка и оправдати указано поверење. Сигуран сам да ће се ово првенство памтити по бројним личним и светским рекордима, али и домаћинској атмосфери по којој је Србија позната. У име &bdquo;Дунав осигурања&ldquo; свим такмичарима желим рекордне резултате и медаље, а Српском атлетском савезу и организационом одбору много успеха у реализацији такмичења и исписивању нове странице у историји атлетике-.
Пред нама је Светско атлетско првенство у дворани 2022. које ће угостити град Београд, земља Србија и наша Арена. Преко 1000 најбољих атлетичара и атлетичарки на планети ће се такмичити за 96 медаља у 24 финала током тродневног такмичења које почиње 18. и завршава се 20. марта 2022. године.
&nbsp;
Придајући част главном граду Србије, златне, сребрне и бронзане медаље СП у атлетици 2022. су дизајниране са знаменитостима Београда: споменик Кнезу Михаилу, Београђанка, Саборна црква, Победник са Калемегданске тврђаве, Мост на Ади, као и обележјем атлетске стазе, што заједно означава дубину српске културе и бојно поље такмичења.
&nbsp;
<img src="https://assets.aws.worldathletics.org/620fa997461880f037e562a0.jpg" alt="" width="100%" />
Медаља је симбол и циљ сваког спортисте. Представља све године зноја, тешког рада, тежње и упорности, које су потребне да би је освојио. Тако да и дизајн медаља мора да буде специјалан као и успех њихове победе. Наш, локални организациони комитет у Београду,&nbsp; урадио је сјајан посао у креирању медаље које ће атлетичари шампиони света 2022. поносно носити као трајан подсетник њиховог посебног тренутка у каријери.
&nbsp;
Прве златне, сребрне и бронзане медаље ће се освојити само неколико сати након што Светско атлетско првенство у дворани 2022. почне, већ првог дана у дисциплини троскок.
&nbsp;
Медаље су у облику круга величине Фи80, тешке 270 грама, дебљина је 14 милиметра.
&nbsp;
Осим медаља, трака за победничке медаље такође има дизајн који инспирише спортисте и дизајнирана је да прикаже емоцију успеха. На њима се налазе мотиви ћилима који су настали у Србији и који су тканина прошлости, садашњости и будућности, дакле представљају вечност као што су и медаље које када се једном &ldquo;роде&rdquo; остају за векове векова уз име оног ко их је на спортском такмичарском пољу &ldquo;исткао&rdquo;. Мотиви српских ћилима су јединствени, постоји их чак 95 и представљају старе симболе магичног значења, а могу се читати као азбука слика. Шаре које красе тракице наших медаља имају симболику да дају додатну снагу моћ и енергију, а то су особине које треба да красе и сваког спортисту. 
Медаље су круна једног сна у који је уложено цело биће спортисте и део његовог живота, медаља је емоција која одржава успомене спортисте и свака од њих прича јединствену причу.
&nbsp;
&nbsp;

Медаље су дизајниране да представљају знаменитости Београда.

Откривен дизајн медаља Светског атлетског првенства у дворани Београд22-потписан уговор са Дунав осигурањем 

Ужурбани ритам Атлетске дворане на Бањици у којој се већина наших атлетичара припрема за дворанско Светско првентво у Београду до ког је остало нешто више од месец дана, на кратко су прекинули и привукли пажњу ватерполисти Партизана. Њих четворица, Петар Велкић, Никола Којић, Алекс Бовен и Марко Вавић дошли су да пожеле срећу Асмиру Колашинцу на највећој планетарној смотри, али и да пробају да одмере снаге у бацању кугле са најбољим.
&nbsp;
Широк осмех домаћина за добродошлицу и одмах шала на властити рачун:
&nbsp;
&ldquo;Да сам се ја нашао у базену, а мало сам тежи од вас, више бих се вероватно давио, него што бих помагао&rdquo;, рекао је Асмир, док су ватерполисти били упорни да дође један дан у комшилук на Бањицу и испуцава петерце.
<img src="https://sas.org.rs/wp-content/uploads/2022/02/DSC_2171-1024x683.jpg" />
&nbsp;
&nbsp;
Тек, кугла лети далеко и на тренингу, а поготово на такмичењима. Ватерполисти су пажљиво испратили последњи део Асмировог тренинга, а онда и послушали савете како да постигну што већу даљину. Уследило је прво бацање и одушевљење у дворани &ndash; кугла је прелетела 11м. И док их Асмир хвали, они кроз шалу коментаришу да им недостаје још &ldquo;само&rdquo; десетак метара, а Петар Велкић и Никола Којић откривају да су куглу бацали још као основци, и то са успехом:
&nbsp;
&ldquo;Од седме године сам у ватерполу. Поред тога сам тренирао и карате, тенис и кошарку и то у исто време. На све то је наставник у основној школи запазио да добро бацам куглу и учланио ме је у Атлетски клуб Партизан, где је он био тренер. Одмах сам му рекао да нема шансе да могу да стигнем да поред свега тренирам још и атлетику, али да ћу ићи на такмичења. Дошао сам тамо без транинга, али сам имао снажно раме захваљујући ватерполу и узео сам медаљу&rdquo;, рекао је Петар Велкић, репрезентативац Србије и члан црно-белих на позицији сидраша.
&nbsp;
Никола је такође бацао куглу, али љубав према ватерполу је превагнула :
&nbsp;
&ldquo;Наставио сам да тренирам ватерполо, иако атлетику јако волим и пратим, поготово волим скокове у вис. Асмира и Ивану ћу гледати са трибина на Светском првенству у Београду, обећавам&rdquo;, додао је Никола, један од наших најталетованијих такмичара, који је недавно заслужио и позив у национални тим.
&nbsp;
Своје одушевљење физичком спремношћу ватерполиста Партизана Асмир је пренео у даху:
&nbsp;
&ldquo;Драго ми је што су ови сјајни момци данас дошли да ме обиђу и да виде како изгледа бацање кугле на професионалном нивоу. Они су, како сам и претпоставио, веома физички спремни, с обзиром на спорт који тренирају, али су ме заиста изненадили даљином коју су постизали. Бацали су праву сениорску куглу и резултат који су остварили захтева озбиљан тренинг током целе године. Они се баве спортом за који морају да буду изузетно физички спремни и то су и показали, каже Колашинац, додајући: &ldquo;Савладали смо основе школске технике, где смо више бацали из места, него из покрета. Немогуће би било да савладају ротациону технику којом ја бацам, али на том почетничком нивоу, даљине које су они бацали биле су импресивне.
<img src="https://sas.org.rs/wp-content/uploads/2022/02/DSC_2659-1024x683.jpg" />
&nbsp;
&nbsp;
&nbsp;
Наш Олимпијац и некадашњи европски шампион у бацању кугле објаснио је и колико је атлетика специфична и захтевна:
&nbsp;
&ldquo;Атлетика је индивидуални спорт и све се дешава у вашој глави и сами сте са собом и на терену и на тренингу сваки дан. Морате да победите себе, а онда и друге. Сваког дана морате себе да унапређујете. Другачије је код екипних спортова, ту је мало занимљивије, увек сте у друштву, тренинзи су испуњенији. А овде, оно што ви видите на такмичењу то је резултат само једног мукотрпног рада и одрицања. Потребна је једна огромна дисциплина, не можете ништа да преварите, у атлетици је све егзактно и мери се штоперицом или метром&rdquo;.
&nbsp;
Амерички репрезентативци, који су уз домаће асове стуб ВК Партизан, Алекс Бовен и Марко Вавић такође су изненадили даљином на које је кугла летела из свих пет покушаја:
&nbsp;
&ldquo;Асмир је сјајан тип. Био је јако стрпљив са нама и све нам је тренерски одлично објаснио. Ово искуство је било јако забавно. Најбоље од свега је то што се сада осећам као да сам направио неки резултат, али када се упоредим са оним што Асмир баца на тренингу, па недостаје ми још десетак метара, или дупло више&rdquo;, уз смех је прокоментарисао Алекс Бовен, додајући да воли атлетику: &ldquo;Трудим се да је пратим, посебно америчке атлетичаре. Знам Рајана Краузера, освојио је златну медаљу, 2016. и 2020. Сјајан је момак и веома талентован. Знам и Валери Олман.
&nbsp;
Вавић се на то одмах надовезао.
&nbsp;
&ldquo;Атлетика је врхунски спорт. Уживао сам данас, а подршка са трибина&nbsp; у Арени од 18. до 20.марта ће бити моја захвалност за ово искуство. Ипак, морам да признам да мало више пратим кошарку и фудбал, док је Новак Ђоковић мој омиљени спортиста. Најбољи је, ту нема дилеме&rdquo;
&nbsp;
А колико ће подршка са трибина значити и нашем прослављеном бацачу кугле за крај нам је потврдио и сам:
&nbsp;
&ldquo;Овога пута ћу захваљујући публици сигурно добити крила. Док сте млађи и док треба да се доказујете, домаћа публика може да буде и нека врста притиска, али мислим да сам се у атлетици доказао и да ће навијачи у Арени бити само мој ветар у леђа и доста помоћи да остварим најбољи резултат. Немам никакав притисак, не очекује се од мене да будем ни светски првак, ни светски рекордер. Само да будем на свом нивоу, а то је 21 плус, што&nbsp; је довољно за финале и такође велики успех&rdquo;, закључује наш шампион.
&nbsp;
ВЕЛКИЋ ОТКРИО ДА ЈЕ БИО 14. ТЕНИСЕР У СРБИЈИ
&nbsp;
МАЛО је познато да је Велкић био и велики потенцијал у тенису, а тренирао је са садашњим асом белог спорта, чланом топ 100 друштва на АТП туру.
&nbsp;
&ldquo;Тенис сам обожавао, али из разних ствари нисам могао да наставим. Био сам 14. у Србији, тренирао сам са Миомиром Кецмановићем. Ја сам био мало већи живац, не волим да губим. Ако изгубим један свој гем, деси ми се да предам меч, а када изгубим ја поломим рекет. За две године сам поломио десетак рекета. Изабрао сам на крају ватерполо јер сам тамо могао много више да урадим. Кошарку сам исто тренирао у Партизану, али је нисам одабрао јер сам имао проблем са повредом ноге&rdquo;, истиче Петар.
&nbsp;
КОЛАШИНАЦ: ДОЂИТЕ СВИ У АРЕНУ, УЖИВАЋЕТЕ
&nbsp;
Колашинац је објаснио да се на тренингу даје у бацању кугле максимум, као и на такмичењу. Разлика је у нивоу адреналина.
&nbsp;
&ldquo;Скоро на свим тренинзима дајем свој максимум, осим непосредно пред велика такмичења. А такав сам тип да на тренингу не могу да произведем довољно адреналина да бих могао да бацим најбоље. Ја бацам технички идеално и у том моменту најдаље што могу, а када дође такмичење ту је адреналин и због публике и због самог такмичења. То је моменат за који се спремаш недељама, месецима и онда сам себе мотивишеш додатно уз публику. Али у Токију на Олимпијским играма није било публике и то је било као на тренингу. Сада ће бити другачије и радујем се Светском првенству у Београду. Позивам све да дођу на трибине и уживају у атлетици&rdquo;.
<img src="https://sas.org.rs/wp-content/uploads/2022/02/DSC_2983-1024x683.jpg" />

Уочи СП у дворани Београд22 ватeрполисти Партизана посетили Асмира Колашинца на тренингу

Кевин Мајер ужива у прилици да се врати у српску престоницу на Светско атлетско првенство у дворани Београд 22 .
За француског вишебојца, Штарк арена је пре пет година била прекретница у каријери. Мајерова победа у седмобоју на Европском првенству у дворани 2017. била је његова прва сениорска међународна титула и, последично, покренула је низ даљих успеха. Те године је освојио светску титулу у десетобоју, затим је освојио светску титулу у дворани 2018. и оборио светски рекорд у десетобоју шест месеци касније. Потом је повратио своју европску титулу у дворани почетком 2021.
&bdquo;Било је тако емотивно&ldquo;, рекао је Мајер о својој победи у Београду пре пет година, када је оборио европски рекорд у седмобоју у дворани са 6479. &bdquo;Резултат је резултат, али медаља је значила више. Никада нисам освојио златну медаљу као сениор; титуле сам освајао само као јуниор. Прошло је шест година а да нисам чуо своју националну химну, тако да сам био веома поносан што сам је поново чуо и усрећио народ моје земље. 
<iframe src="https://www.youtube.com/embed/VUdjNMNdUXg" width="100%" height="475" allowfullscreen="allowfullscreen"></iframe>
 Упркос тим&nbsp; великим титулама и рекордима, последњих пет година није било једноставно за Мајера, који ће следеће недеље напунити 30 година.
Изгубио је већ у првом кругу Европског првенства 2018, док је био у врхунској форми, након што је забележио три грешке у десетобоју у скоку у даљ. А 2019. године, док се борио са повредом, био је приморан да се повуче из десетобоја на Светском првенству у Дохи када је бол постао превелик.
Каже се да је одлика правог шампиона то како се враћају после разочарања &ndash; и ту се Мајер истиче. Искористио је својu незавршену трку на Европском првенству као мотивацију у Таленсу шест недеља касније и на крају оборио светски рекорд са 9126 поена. А мање од годину дана након борбе са повредом у Дохи, освојио је сребрну медаљу на Олимпијским играма у Токију &ndash; први пут је тако завршио на постољу за медаље на првенствима на отвореном од освајања титуле светског првака 2017. 
<img src="https://assets.aws.worldathletics.org/443012f5-d526-4da4-adad-7ed9a5e64463.png" alt="" width="100%" />
 Мајер је освојио претходна три велика првенства у дворани на којима је учествовао и жели да одржи тај низ у Београду ове године.
Сезону је отворио крајем јануара скромним такмичењем у скоку у даљ, а затим се недељу дана касније такмичио у одабраним дисциплинама у седмобоју у Обијеру. Првог дана постигао је 6,92 на 60 метара, само 0,07 мање од свог ПБ, и бацио 15,58 метара у бацању кугле. Пратио га је брзим трчањем од 7,73 у трци на 60 метара с препонама, само 0,05 далеко од свог најбољег у животу, и прескочио 5,13 метара.
Био је задовољан својим наступима и сада се радује што ће завршити цео седмобој у Београду.
&bdquo;Једва чекам да стигнем у Београд и да се такмичим на Светском првенству у дворани&ldquo;, рекао је он. &bdquo;Осећао сам велику фрустрацију и притисак прошле године током последњег Европског првенства у дворани. Надам се да ћу се ове године забавити у Београдској арени, које се радо сећам, и да ћу све што сам радио искористити у тренинзима и припремама. 
<img src="https://assets.aws.worldathletics.org/068bb187-cbfd-4c0e-b7ae-2291ee4a6c6f.jpg" alt="" width="100%" />
 То ће бити једна од две главне мете за Мајера ове године, а друга је Светско атлетско првенство у Орегону22, где очекује да ће се суочити са олимпијским шампионом Дамијаном Ворнером из Канаде и светским шампионом Никласом Каулом из Немачке.
И док Мајер нема никакву посебну слабост у дисциплинама 10 десетобоја &ndash; славно је сакупио исти број поена сваког дана свог светског рекорда у 2018 &ndash; он сматра да је скок у даљ једна дисциплина у којој може да добије неколико додатних бодова ове године.
&bdquo;Мој циљ ове године је да могу да дам све од себе на великим такмичењима, без повреда и физичких тегоба&ldquo;, каже он. &bdquo;И да уживам у сваком такмичењу &ndash; било да се ради о појединачној дисциплини или десетобоју.
&bdquo;Тренутно много радим на скоку у даљ&ldquo;, додаје он. &bdquo;Недавно смо направили неке велике техничке промене, али тренутно их не користим у потпуности на такмичењима. 
<img src="https://assets.aws.worldathletics.org/9dcf3256-c6fb-449a-8d00-7c4dbfb79e75.jpg" alt="" width="100%" />
 Скок у даљ ће без сумње бити кључни догађај на великим такмичењима у комбинованим дисциплинама ове године. Ворнер, олимпијски шампион, прошле године је поставио најбољи светски резултат у десетобоју и канадски рекорд од 8,28 метара на путу до победе у Гетзису. Затим је прескочио 8,24 м у десетобоју у Токију &ndash; резултат који је био удаљенији од скока којим је освојио бронзану медаљу у појединачној дисциплини.
Надолазећи швајцарски десетобојац Симон Ехамер је у међувремену постигао најбољи светски резултат у седмобоју у дворани на 8,26 метара на истом такмичењу у Обијеру где је Мајер учествовао. Али и Ехамер и Мајер су прошлих година имали проблеме са скоком у даљ у великим десетобојима, тако да би то могло да буде значајно на такмичењима&nbsp; у Београду и у Орегону ове године.
Мајер, међутим, зна да сада има године искуства на које може да се ослони, што ће му добро послужити на великим догађајима. И, што је још важније, нашао је оно што сматра важнијим од медаља и рекорда.
&bdquo;После више од 13 година тренинга на високом нивоу и такмичења у десетобоју, уверен сам да је најважнија ствар у спортској каријери задовољство&ldquo;, каже он. &bdquo;Задовољство које осећамо док тренирамо је оно што нас чини бољим и оно што нас тера да тежимо ка побољшању. И управо побољшање нам помаже да постигнемо сјајне резултате.
&bdquo;Да нисам осећао задовољство током сваког тренинга, не бих оборио светски рекорд&ldquo;, додаје он. &bdquo;Задовољство и страст представљају основу за успех.&rdquo;

Пет година након што је у Београду освојио титулу првака Европе, Мајер се враћа у српску престоницу тражећи глобално злато

Мајер се враћа у Београд у потрази за четвртом великом титулом у дворани

Припреме су у пуном јеку

Делегација Светске атлетике поново посетила Београд

Најбољи светски скакач удаљ жели да освоји прву светску титулу у дворани

Олимпијски шампион у скоку удаљ Грк Тентоглоу стиже у Београд

Национална У20 рекордерка креће у своју прву сениорску сезону

Српско чудо од детета сања светску медаљу у Штарк арени 2022 

На путу ка новој сезони, Мондо Дуплантис је фокусиранији него икада.

Дуплантис циља на две главне титуле у 2022

После успеха на Панамеричким јуниорским играма, Лејанис Перез сада има веће циљеве.

Талентована Перезова, звезда у успону у троскоку, претворила разочарање из Токија у велику мотивацију

Рајан Краузер би могао да буде тренутно најдоминантнији спортиста на свету, али америчка суперзвезда у бацању кугле још увек има упадљиве празнине у својој колекцији медаља.
Уз све своје рекордне резултате и конзистентност резултата преко 22 метра, и упркос томе што има две олимпијске златне медаље, Краузер тек треба да освоји светску титулу &ndash; у дворани или на отвореном.
За седам месеци, он ће се вратити на Јуџин Хејворд Филд, место где је постигао светски рекорд 2021. године, и покушати да освоји своју прву светску титулу на отвореном. Али његов непосреднији циљ је освајање злата на Светском атлетском првенству у дворани Београд 22 . 
<img src="https://assets.aws.worldathletics.org/60ce54fae81ea09564951eb4.jpg" alt="" width="100%" />
 Из разних разлога, Краузер још није имао прилику да се такмичи на Светском првенству у дворани. Још 2014. године, са само 21 годином, Краузер је почео да ствара име као студентски спортиста &ndash; и, наравно, универзитетске обавезе су га спречиле да се такмичи на Светском првенству у дворани у Сопоту те године.
Ако премотамо филм две године унапред, и Краузерова матична држава Орегон била је домаћин Светског првенства у дворани са догађајем у главном граду Портланду. Али, упркос томе што је у фебруару те године постигао водећи светски резултат у дворани од 21,73 метра, он је и даље био на колеџу и стога није могао да се такмичи у Портланду.
Краузер се надао да ће коначно дебитовати на Светском првенству у дворани 2018. године, али је на почетку нове године задобио повреду руке, што га је искључило из сезоне у дворани. А 2020. освојио је титулу у дворани САД на 22,60 м, замало промашивши светски рекорд у дворани, али је тада започела пандемија коронавируса, што је изнудило одлагање Светског првенства у дворани у Нанђингу.
После свих тих неуспеха, Краузер је одлучан да се такмичи у Београду на Светском првенству у дворани 2022. од 18. до 20. марта следеће године.
&bdquo;Волим&nbsp; атлетику у затвореном простору јер је то контролисано окружење, тако да знате да ће време бити добро!&ldquo; он каже. &bdquo;Учешће на светском првенству у затвореном ми није успело последњих година, али&nbsp; надам се да ћу&nbsp; у томе коначно успети. Надам се да ћу стићи до првенства у дворани пре него што се моја каријера заврши.&rdquo;
Иако се још увек није такмичио на Светском првенству у дворани, Краузер зна како је такмичити се у Београду. Тамо се надметао на једнократном градском такмичењу бацања кугле у септембру 2020. Победио је са 22,59 м, разбивши српски рекорд у свим категоријама, скоро два метра испред светског шампиона Џоа Ковача. Нико раније није бацио више од 22 метра на српској земљи, али Краузер је то учинио &ndash; и то лагано &ndash; са свих пет својих важећих резултата. 
<img src="https://assets.aws.worldathletics.org/aac4f7e7-9075-4a94-8b8b-f3001615f789.jpg" alt="" width="100%" />
 То свакако наговештава успешан повратак у српску престоницу. Ако актуелна форма и пандемија дозволе Краузеру да стигне у Београд следећег марта, он би био један од највећих фаворита за златну медаљу.
Овај 29-годишњак је непоражен две пуне сезоне. Поврх тога, он је&nbsp; пребацио линију од 22 метра 163 пута &ndash; више од трећине свих бацања на 22 метра у историји.
Упркос његовој доминацији, у спорту не постоји таква ствар као што је гаранција, и свестан је да не може ништа да узме здраво за готово кад год се такмичи против својих конкурената. На Светском првенству 2019. у Дохи, на пример, Краузер је бацио 22,90 м &ndash; лични рекорд у то време и једно од најдаљих бацања у историји &ndash; али у невероватном такмичењу то је било довољно само за сребрну медаљу. Ковач је освојио злато са 22,91 м, док је Новозеланђанин Том Волш изједначио са Краузеровом бацањем и освојио бронзану медаљу на основу претходног најбољег бацања. 
<iframe title="ИоуТубе видео плејер" src="https://www.youtube.com/embed/SEFOEWCsq6Q" width="100%" height="475" frameborder="0" allowfullscreen="allowfullscreen"></iframe>
 То такмичење у Дохи било је одраз сталног побољшања стандарда у дисциплини последњих година. Више мушкараца баца преко 22 и 21 метар него икада раније, а догађајем не доминирају само једна или две нације. У овогодишњем олимпијском финалу, на пример, учествовали су спортисти из девет различитих земаља, са пет од шест континената.
Армин Синанчевић је био један од тих олимпијских финалиста и завршио је седми у Токију, поставивши српски рекорд од 21,88 метара раније ове године. Са домаћом публиком иза себе, Синанчевић би могао да буде један од највећих ривала Краузера у Београду следеће године.
Краузер поздравља конкурентност догађаја, међутим, јер зна да му помаже да остане на ногама.
&bdquo;Момци који се такмиче су веома посвећени и изузетно су талентовани&ldquo;, рекао је он. &bdquo;Они ме гурају да будем бољи, а има много момака за које &ndash; ако не радим вредно &ndash; знам да ће ме претећи. Борба је да будете број 1 на такмичењу.
&bdquo;Имао сам среће што сам ове године остао близу врха, али знам да морам да радим онолико колико и раније да бих наставио да покушавам да будем најбољи и да освојим још титула.&rdquo;
<div style="padding: 15px 20px 5px 20px; border: 2px solid #69D7E1;">
<h3 style="color: #69d7e1;"><a href="https://www.worldathletics.org/news/feature/shot-put-dominance-ryan-crouser-olympic-champion" target="_blank" rel="noopener"><img style="width: 400px; height: 143px; margin-left: 20px;" src="https://assets.aws.worldathletics.org/61bdd48ea30a51ff73d27e8f.jpg" align="right" /></a> <a style="color: #69d7e1;" href="https://www.worldathletics.org/news/feature/shot-put-dominance-ryan-crouser-olympic-champion" target="_blank" rel="noopener">ПРОЧИТАЈТЕ: Невероватна доминација Рајана Краузера у бацању кугле</a></h3>
Да ли се Кроусерова достигнућа најбоље мере медаљама или метрима?
</div>
<h2> Подигнута тежина</h2>
Откако је освојио своју прву олимпијску титулу 2016. године, Краузер је био хваљен као могући кандидат за обарање дугогодишњег светског рекорда у бацању кугле. Након што&nbsp; се томе приближио 2019. и 2020., то се коначно догодило 2021. - у затвореном и напољу.
Светски рекорд у дворани дошао је са његовим првим бацањем на његовом првом овогодишњем такмичењу у дворани када је Краузер&nbsp; бацио куглу 22,82 м у Фајетвилу. 
<img src="https://assets.aws.worldathletics.org/60172faadd27822ce75c3172.jpg" alt="" width="100%" />
 Подстакнут успехом у дворани, пренео је ту форму у сезону на отвореном и отишао још даље, бацивши 23,37 м и ти,е победио на Олимпијским тркама у САД.
Обарајући те рекорде, каже, осећао се као да је подигнута велика тежина.
&bdquo;Било је&nbsp; пуно напорног рада и посвећености, али осећам да је највећа ствар за постизање светског рекорда била да се склоним себи са пута и дозволим да се то деси&ldquo;, рекао је он. &bdquo;Највише сам се мучио када знам да то могу и покушавам да натерам себе да то урадим.
&bdquo;Осећао сам се заиста самопоуздано у САД, али то (светски рекорд) нисам очекивао. У тренуцима када сам очекивао да ћу бацити преко 23 или чак светски рекорд, мало ми је недостајало, јер се мало стиснем и покушавам да то форсирам. На такмичењу у САД сам осећао сда сам остао смирен и опуштен и да сам остварио све по плану.
&bdquo;То је био кључ за мене: не покушавати да то форсирам, већ само да дозволим да се то догоди.
У складу са тиме, ако Кроузер има циљ да попуни те празнине на свом постољу за медаље ове године, он зна шта треба да уради; само да пусти да се то деси.
Јон Мулкен за Светску атлетику

Рајан Краузер би могао да буде тренутно најдоминантнији спортиста на свету, али америчка суперзвезда у бацању кугле још увек има упадљиве празнине у својој колекцији медаља.

Краузер се нада освајању прве титуле светског првака у Београду

Продаја карата за Светско атлетско првенство у дворани Београд 22 отворена је пре два дана (8), а за мање од 24 сата продато је 1500 карата.

15 атлетских ведета бране боје Србије у Арени на СП Београд22

Атлетичари Ања Лукић, Бошко Кијановић и Елзан Бибић засадили дрво Светског атлетског првенства у дворани Београд22

6.19! Дуплантис оборио светски рекорд на Belgrade Indoor Meeting-u

Наследник Болта главни кандидат за два злата у Арени

Аутобус са малином и шљивом "скочио" до Студентског трга