Drvo7.jpg
Најстарије дрво на свету, магнолија, од данас краси двориште Белог двора у Београду. Стабло су засадили атлетичари Елзан Бибић, Ања Лукић и Бошко Кијановић који су 7. марта на атлетском митингу, остварили норму за учешће на предстојећем дворанском Светском шампионату у Београду (18-20. март).
Садња краљице цвећа, како често описују магнолију, организована је у сарадњи са Светском атлетиком у оквиру напора да се очува животна средина. Циљ иницијативе јесте да се смањи ниво загревања на глобалном нивоу и поведе рачуна о окружењу у ком живимо. Организациони тим Светског атлетског првенства у дворани Београд22, придружио се пројекту "Sports for climate action“. Пројекат има за циљ да искористи публицитет различитих спортских догађаја и уккључи што већи број спортских организација како би се подигла свест о екологији и указало на проблем наглих киматских промена.
Верује се да је цвет овог дрвета први који је икада процветао на нашој планети, о чему сведочи податак да су широм света налажени фосили магнолија стари више од 100 милиона година. Међутим, многе врсте ове биљке данас су, нажалост, угрожене.
„Дрвеће су плућа наше планете. Зато ми је јако драго што сам у прилици да допринесем очувању животне средине и што сам на овај начин улепшала наш град. Магнолија је моје омиљено дрво, још из детињства, и волим да кажем да је она цвет који спаја цео свет”, рекла је Ања Лукић, наша млада препонашица, која је додала да се радује предстојећем спортском догађају у Београду. “Верујем да ће ми ова позитивна енергија дати ветар у леђа да на такмичењу остварим свој максимум и обрадујем све љубитеље атлетике у Србији”.
Магнолија је данас једна од омиљених цветних врста, али мало ко зна да је овај назив први пут употребио француски ботаничар Шарл Плумије у опису дрвета на острву Мартиник. Ботаничар је име изабрао у част свог колеге Пјера Мањола, професора ботанике и директора Краљевске ботаничке баште у Монпељеу. Атлетичар Бошко Кијановић, на садњу је дошао спреман и упознат са свим информацијама, али и срећан што је део ове еколошке иницијативе.
„Радује ме што смо успели да повежемо две, за мене јако битне теме, заштиту животне средине и велико спортско такмичење. Надам се и верујем да ће оваквих догађаја бити све више у будућности широм света“, рекао је млади атлетичар који је на Belgarde Indoor Meeting-u у трци на 400 м оборио рекорд које је Слободан Бранковић држао пуних 30 година и тако остварио норму за Светско првенство. Он је додао да ужива у догађајима који спајају људе.
„Волим биљке и мислим да ће ово стабло које смо засадили улепшати дивну башту Белог двора и украсити Београд. Надам се да ће у будућности бити још оваквих повода који ће на леп начин спајати људе из читавог света“ – закључио је Кијановић.
Током историје магнолија је својом лепотом и великим бројем различитих врста привлачила пажњу. Међутим, у Европи она је била непозната све до 1570. године када ју је Франциско Ернандез, лекар шпанског краља Филипа II., описао као биљку посебне лепоте коју је видео у Мексику. За многе овај цвет представља симбол мира и задовољства, али и снаге и верности.
Дворанско Светско првенство у атлетици ће се одржати од 18. до 20. марта у Београду. Ово спортско такмичење окупиће преко 1000 атлетичара и тренера из више од 150 држава света. Међу њима биће и светски рекордер у скоку с мотком Арманд Дуплантис, светска шампионка на 1500 м Сифан Хасан, бронзана са олимпијских игара у Токију на 400м са препонама Фемке Бол, двоструки олимпијски освајач златне медаље и светски рекордер у бацању кугле Рајан Краузер. Улазнице се могу купити на интернет сајту tickets.rs, као и на билетарницама ТЦ Ушће, Дом омладине и Билет сервис.
****
Оно што можда нисте знали о дрвету магнолије:
Постоји преко 250 различитих врста ове биљке.
Цветови већине врста су јестиви и широм света се користе у кулинарству. У неким деловима Велике Британије латице се киселе и користе као зачин за различита јела. У Азији се пупољци користе за ароматизацију пиринча или чаја, док се у Јапану младо лишће и пупољци кувају и користе као поврће.
Цветови немају прашнике, а опрашују их бубе опнокрилци које привлачи својим интензивним мирисом.
Дрво може достићи 10м висине, а његов животни век иде и до 100 година.
