Талентована Перезова, звезда у успону у троскоку, претворила разочарање из Токија у велику мотивацију

Кубанка, Лејанис Перез, чија је дисциплина троскок, већ је показала велики потенцијал, али је тек на првим Панамеричким јуниорским играма почетком децембра прошле године по први пут осетила међународни успех. Њена убедљива победа је одскочна даска ка већим циљевима – укључујући и Светско атлетско првенство у дворани Београд22 – док улази у сениорску светску ранг листу. 

„Било је то дивно искуство. Желела сам да имам добар резултат у првом покушају и да га побољшам у рундама које су долазиле. Захвална сам свима који су ме подржавали јер се због тога боље осећам што нисам наступала у Токију“, изјавила је ова деветнаестогодишњакиња после освајања континенталног злата у Калију скоком од 14,39м. Скочила је преко 14м у свих пет покушаја. 

„Бити у Токију, а не бити у могућности да се такмичиш је велики ударац, а пропуштање Светског првенства за млађе од 20 година је такође било тешко прогутати. Али, мој тренер, мајка, деда и моје колеге атлетичари су ме подржали у тим тешким тренуцима“, додала је. 

После скокова од преко 14м на седам локалних митинга на домаћем терену, укључујући и национални рекорд за млађе од 20 година од 14,48м, Перезова је обезбедила место у кубанском тиму за Олимпијске игре и на Светском првенству за млађе од 20 година у Кенији.  

А онда је, већ у другом такмичењу ван Кубе побољшала резултат на 14,53м, само 9цм маље од светског рекорда за млађе од 20 година постављеног пре 25 година. Али, током последњег дана тренинга у Шпанији, пре лета за Токио, истегла је мишић десне ноге и није могла да се опорави на време како би се такмичила на било ком од ова два светска спортска догађаја. 

После искупљења у Калију, нови циљ јој Светско атлетско првенство у дворани Београд22 које ће се одржати у Београду од 18. до 20. марта.

Без икаквог спортског наслеђа, Лејанис и њена сестра близнакиња, Лидијанис – рукометашица – ставиле су спорт у први план у својој породици у Пинар дел Рију, у најзападнијој кубанској области. 

Када ју је у трећем разреду открио тренер Окандорена, Перезова је прешла у спортску школу са 10 година. Ова висока спортисткиња (сада висока 1,88м) је тренирала и скок удаљ и троскок. Са 15 година је скочила 1,50м и 10,77м у једној па у другој дисциплини, а већ следеће године побољшала резултате на 1,64м и 12,41м. Године 2018. се више фокусирала на троскок и огроман напредак који је био видљив у резултату 13,36м у овој дисциплини отворио јој је врата ка националном тиму у категорији млађој од 20 година. 

Под вођством тренера Рикарда Понсеа, ушла је у „клуб од 14 метара“ скоком од 14,13м на свом првом званичном такмичењу 2019. Сезону је завршила сребрном медаљом на Панамеричком првенству за млађе од 20 година у Костарики које је било њено прво међународно искуство. 

„Резултати нису били онакви какве сам очекивала, али сам уживала у новом искуству и упознавању атлетичара из Јужне и Северне Америке“, присећа се она. 

Када се почетком 2020. раширила пандемија ковида, она је већ пре тога побољшала свој резултат на 14,15м, али је то било то пошто се вратила кући и покушала да остане активна у свом родном Пинар дел Риу. 

„Била је то тешка година за све, али сам ја била стрпљива“, рекла је. „Одлазила бих на стазу с времена на време, када би нам било дозвољено и радила на кондицији како бих одржала бар неку форму.“ 

Упркос неким падовима 2021. године, Перезова оптимистички гледа на свој дебитантски наступ на глобалној сцени. 

„Такмичила сам се у Калију са залетом од девет корака. Мој пун залет има 15 корака“, објаснила је. „Сматрам себе брзим скакачем и има толико тога што могу да побољшам. Морам да ојачам леву ногу и да побољшам залет. Имам пуно поверење у свог тренера и у своју способност да наставим да напредујем, корак по корак.“ 

Свесна историје своје дисциплине на Куби, охрабрена је да настави традицију своје земље у троскоку на светској сцени. „Гледала сам видео снимке Јархелис Савињ (двострука светска шампионка) и Мејбел Геј (добитница сребрне медаље 2009.), као и Педра Пикарда (Олимпијског шампиона). Мејбел, која је сада тренер, је висока као и ја и дала ми је неке добре савете“, додала је.  

Њен тренер, Понсе, такође има речи хвале. „Она има редак таленат да је висока, брза и да има добру координацију“, рекао је. „Она има огроман потенцијал и ми ћемо је водити кроз њен физички и ментални раст.“ 

Између осталих, Понсе је довео Јоандри Бентазос до пет светских медаља. 

Ван стазе, студенткиња прве године Факултета за физичку културу ужива у тропској музици и сматра се добром плесачицом. На стази, има велики сан: да постане Олимпијска шампионка. 

„Гледање Олимпијског финала уживо на стадиону у Токију представљало ми је огромну мотивацију“, рекла је. „Желим да постанем Олимпијска шампионка и ићи ћу корак по корак како бих постигла своје циљеве. 

„Имала сам много пораза у каријери и опорављала сам се од њих. Наставићу да наступам најбоље што могу и наставићу да доносим радост кубанском народу.“ 

Хавијер Клавело Робинсон за Светску атлетику