Ivana Spanovic Vuleta
Године 2017. када је Београд био домаћин најбољим атлетичарима старог континента на Европском првенству у дворани, српска легенда у скоку удаљ, Ивана Шпановић, је скоком живота освојила злато на домаћем терену. Сада, када Београд дочекује најбоље атлетичаре из целог света, вишеструка светска добитница медаља ради на томе да понови успех.
Светске дворанске активности се враћају у периоду између 18. и 20. марта , када ће се у Штарк арени одржати Светско атлетско првенство у дворани Београд22. Разумљиво, оно представља следећи велики циљ звезди српске атлетике која је сезону 2021. завршила тако што је постала троструки шампион Дијамантске лиге, а разлози за славље се тиме нису завршили с обзиром да се након спортских успеха удала за свог дугогодишњег партнера, Марка Вулету. Тридесетједногодишња Ивана ће се сада такмичити под презименом Вулета на свом трикоу што пред њу поставља нови циљ.
„Сада имам нови задатак“, каже она, „да учиним да моје ново презиме постане препознатљиво на глобалном нивоу исто толико колико и моје девојачко“.
С обзиром на то шта је све постигла у овом спорту, и на стази и ван ње, оба њена презимена ће сасвим сигурно остати синоними за страст са којом приближава и популаризује атлетику у својој домовини. Са каријером која обухвата олимпијску бронзу из 2016. године, две медаље на светским првенствима на отвореном, три медаље на светским дворанским првенствима, међу којима је и титула из 2018. коју брани у Београду, укупно четири европске златне медаље и бројна достигнућа у својој старосној категорији, Вулета је инспирација многима и одлучна је у томе да остави наслеђе следећој генерацији.
„Сви смо узбуђени што ћемо поново бити домаћини на овако високом нивоу“, каже она. „Једва чекам да уђем у Београдску арену и пробудим сву ону енергију која је у мени остала са Европског првенства у дворани 2017. И да на њу додам још енергије!“
Наступ који је произвео толику количину енергије био је скок од 7,24м којим је постигнут нови национални рекорд, а који је Вулета постигла у трећој серији такмичења. Пошто је прескочила раздаљину која је изгледала дуже од тада водећих 7,16м из друге серије, што је био њен лични рекорд, села је поред базена са песком чекајући потврду. Када је резултат засветлео на екрану, легла је и у одушевљењу прекрила лице рукама. Био је то најдужи дворански скок још од 1989.
„Уживала сам у сваком минуту такмичења пред домаћом публиком“, рекла је тада. „Људи су били сјајни. Заиста сам срећна што сам могла да за њих освојим ову златну медаљу.“
На питање да ли је овај цитат чини још више мотивисаном за оно што би могла постићи на домаћем терену у марту, она одговара: „Наравно. Кад би ме постигнути резултати из 2017. плашили, вероватно бих пронашла оправдање због којег се не бих ни приближила том резултату.“
„Једина ствар о којој размишљам јесте да ћу физички здрава поново успети да пружим моменте за памћење.“
Пошто је освојила медаље на сваком великом дворанском првенству на ком је учествовала од 2014, шта је то у дворанским такмичењима што јој се толико допада?
„Заиста не знам“, рекла је. „Али, као да се ради о другом спорту када је такмичеље у дворани. Публика вам је толико близу да можете да је чујете како дише, како шапуће, и, наравно, нема кише и хладног времена. То је огромна предност!“
С обзиром да је имала читаву серију повреда, ових неколико година није било лако за Вулету, која је освојила своју прву велику медаљу у сениорској конкуренцији на Светском атлетском првенству у Москви 2013, где се пласирала трећа. Након тога је освојила светску дворанску медаљу истог сјаја у Сопоту наредне године, пре друге светске бронзе на отвореном у Пекингу 2015. На исто место на подијуму се попела и на Олимпијским играма 2016, након зиме када је освојила сребро на Светском дворанском првенству у Портланду, а серију светских дворанских медаља је комплетирала златом у Бирмингему 2018. – својом првом светском сениорском титулом добијеном десет година након међународне титуле коју је освојила као тинејџерка на Светском првенству испод 20 година у Бидгошчу.
Повреда ју је затим спречила да оде на Светско првенство у Доху 2019, а била је и приморана да прескочи одбрану европске дворанске титуле – након што јој је циљ био четврто узастопно злато – у марту 2021. После серије победа, укључујући и митинге Ванда Дијамантске лиге у Фиренци и Стокхолму, упутила се у Токио на своје четврте Олимпијске игре. На квалификацијама је прескочила ознаку од 7 метара по први пут након 2018. и тај ће резултат остати најбољи заједнички резултат читавог такмичења. Касније је достигла 6,91м за четврто место у финалу у којем је победила Немица Малаика Михамбо са резултатом од 7,00м.
Разочарана што јој је измакла још једна медаља коју би додала свом сјајно декрисаном резимеу пуном импресивних резултата, Вулета се са стилом вратила у форму. Освојила је свој трећи Дијамантски трофеј захваљујући скоку од 6,96м на финалу у Цириху – што је био њен други најбољи резултат сезоне.
„Била је тешка година“, каже она осврћући се на 2021. „Дуг период без такмичења, глобални проблем са ковидом, тако да је било један корак напред, три корака назад, па испочетка.“
„Била сам тужна због зимске сезоне, а затим и због Токија, али како је време пролазило тако сам поново проналазила свој ритам, тако да сам задовољна због освајања Дијамантског трофеја и због скока од седам метара.“
Она такође поседује искуство уз помоћ којег зна да падови могу бити једнако важни као и успони.
„Дође време када себе мораш да натераш да заборавиш лоше тренутке зарад општег добра“, објашњава она. „Пад је добар ако из њега извучемо поуку. Он буди твоју праву природу – да радиш више на себи и да будеш бољи у будућности. Зато бирам да из падова нешто научим и да их отпуштам, јер сам имала најбоље и најгоре тренутке неколико пута у својој каријери и захвална сам због сваког од њих. За мене је Дијамантска лига у Цириху била победнички митинг јер познајем себе и знам шта разочарање једног дана може да ми учини дан касније.“
То је такође једна од порука коју жели да пренесе на нову генерацију.
„Ако желим да оставим наслеђе, морам да будем укључена у животе других и у њихова настојања, подржавајући их тако да осете да и они могу то да ураде“, каже она. „Зато сам ја овде због деце, са њима делим свој развојни пут без скривања мање лепих делова приче, за коју желим да остане сирова и нетакнута.“
И док се припрема за следеће поглавље смештено у београдској Штарк арени, да ли је могуће да прича доживи обрт? На Европском дворанском такмичењу 2017. је имала амбицију да скаче и троскок и да га на тај начин дода својој главној дисциплини. Тада јој није успело, али да ли јој је то можда циљ овога пута?
„То јесте било у плану и још увек сам тужна што нисам себи дала шансу и пробала“, каже Шпановић, чији је лични рекорд у троскоку 13,78м из 2014. „Овога пута би то било превише, тако да ћу у троскоку уживати из публике са породицом и пријатељима, очекујући светски рекорд од (Јулимар) Рохас.“
Такав наступ би, наравно, добио огромну подршку београдске публике, али најгласније навијање ће сигурно бити резервисано за српску атлетску супер-звезду, Вулету.
Џес Витингтон за Светску атлетику
