Након што је оборио светски рекорд у дворани, Краузер нишани свој циљ на отвореном

Мало би људи претпоставило да се у граду кога зову „Досадан“ може родити један од најузбудљивијих светских спортиста. 

Но, довољан је само један поглед на олимпијског шампиона Рајана Краузера - моћну и динамичну погонску јединицу од 201цм (6 стопа и 7 инча) - и лако је схватити зашто је амерички бацач кугле из Орегона одавно типован за обарање светских рекорда. 

Крајем 2019. године, након сјајног финала у бацању кугле на Светском атлетском првенству у Дохи, Краузер je заузео пето место светске листе свих времена, само 22 центиметра иза светског рекорда. 

Иако му се лични најбољи резултат прошле године побољшао за само један центиметар на 22,91 м, он је доследно бацао далеко више од 22 метра и - у смислу саме даљине - постигао најуспешнију сезону бацања кугле у историји. 

У 2020. години ниједан атлетичар на свету није бацио више од 22 метра. На крају сезоне на отвореном, непобедиви Краузер је у 36 наврата надмашио линију од 22 метра - више него што је било који други бацач кугле постигао током целе каријере. Било би крајње благо речено када бисмо изјавили да је доминирао у својој дисциплини 2020.  

Када је у децембру прошле године направио кратку паузу од тренинга како би се такмичио на скромном дворанском такмичењу на Менхетну, Краузер је био охрабрен резултатом. Његово „најкраће“ бацање у серији било је 21,71м, док му је најбоље било 22,58м - само осам центиметара мање од дугогодишњег светског рекорда у дворани. 

Са још неколико недеља за припрему за свој први прави такмичарски наступ 2021. године, знао је да има велике шансе да надмаши државни рекорд од 22,66 метара који је поставио Ренди Барнс 1989. 

„Такмичење у децембру било је само провера да се види како ствари стоје“, каже он. „Још сам био на тешким тренинзима, радио сам сетове од осам и шест у просторији са теговима, па заиста нисам очекивао да ћу тако далеко бацити. Само сам хтео да изађем, да се такмичим и да се забавим. 

„У тренингу нисам бацач супер високог интензитета и зато увек волим да се такмичим да видим где сам, посебно ван сезоне. Дефинитивно сам много научио на том митингу и осећам се да ме је он веома добро припремио да знам на шта морам да се фокусирам у првом такмичењу Америчке лиге на стази.” 

Али чак је и Краузер био изненађен оним што се догодило на Светском атлетском дворанском митингу сребрне лиге у Фејетвилу. На свом првом такмичењу 2021. године и својим првим бацањем у серији, бацио је куглу на удаљеност од удаљеност 22,82м, оборивши светски рекорд у дворани за 16 центиметара.

„То прво бацање било је одлично бацање за прву рунду“, рекао је 28-могодишњак. „То једна од ствари са којима обично имам мало проблема. Такав почетни резултат ми је проузроковао велики притисак, али сам био заиста задовољан што сам у том стилу наставио серију са 22,70 и 22,48 метара. 

„Још увек нисам свестан”, додао је. „За мене је то био циљ, али сада ми се више чини као степеница до светског рекорда на отвореном и ознаке од 23 метра. Ја увек гледам шта будућност доноси и заиста сам срећан што сам поставио лични рекорд у затвореном на првом такмичењу и што је он толико близу мом личном рекорду на отвореном. Очигледно је да сам екстатичан што сам оборио светски дворански рекорд и заиста сам срећан због своје тренутне позиције, али и даље ми се чини да је то камен темељац за постизање тих 23,12 метара. Гладан сам успеха који би ми обарање тог рекорда донело. 

„Такође сам срећан што поново имам прилику да се такмичим. Била је ово дуга година и зато сам срећан што видим повратак стазе и поља што показује да митинзи могу бити забавни и безбедни.“ 

Недељу дана након обарања рекорда, Краузер се вратио у Атлетски центар Рендал Тајсон у Фејетвилу и победио са 22,66м – што је иста удаљеност као и светски рекорд у дворани пре 2021. – са другим бацањима у својој серији од 22,65м, 22,43м и 22,26м. 

А то је све учинио атлетичар који пре такмичења није имао „тејперинг“ – период смањеног обима и повећаног интензитета тренинга.  

„Постоје неки заиста добри закључци са тог првог такмичења“, рекао је Краузер. „Прво имам велику моћ у простору за бацање кугле, а друго постоји још много ствари које треба да побољшам када је реч о мојој доследности. 

„Још увек смо у периоду тешких тренинга и нисмо уопште почели са тејперингом“, додао је он. „Дижемо велике тежине у теретани, имам велики број бацања, посебно са тешким куглама. Заиста сам узбуђен могућностима које ће ми се отворити када будем почео да радим на брзини и са лакшим куглама. 

Предодређен за успех у бацању 

Краузер је рођен у бацачкој династији. 

Његов отац, Мич, био је бацач диска на 67,22 метра и бацач кугле на 20,04 метара и замало се пласирао у Олимпијски тим Сједињених Држава 1984. Његов стриц Дин је такође био добар свестрани бацач са најбољим личним резултатом од 21,07 метара у бацању кугле и најбољим резултатом бацања диска од 65,88м. Други стриц, Брајан, био је специјалиста за бацање копља са најбољим личним рекордом од 95,10 м (са старим моделом) и представљао је САД на две Олимпијске игре. 

Брајанови син и ћерка, Сем и Хејли, такође су успешни у бацању копља: Сем је двоструки шампион Националног колегијалног атлетског савеза са најбољим личним резултатом од 83,33м, док је Хејли освојила северноамерички рекорд у категорији до 20 година са 55,22м 2012-те. 

Стога није изненађење што је Краузер завршио као бацач кугле. Али његов спортски успех није био само случај освајања генетске лутрије; још од својих гимназијских дана, када је био водећи спортиста, водила га је жеља да се стално усавршава.

Прешао је пут од освајања светске титуле у категорији до 18 година 2009, преко обарања америчких средњошколских рекорда 2011. године, до обарања олимпијског рекорда само пет година касније, када је победио у Рију са 22,52 метра. Након тог пробоја на глобалну сцену пре скоро пет година, Краузер је постепено побољшавао свој лични рекорд како у дворани тако и на отвореном. 

У потрази за сталним усавршавањем, Краузер је 2020. прешао 2500км како би се преселио из Сан Дијега у Фејетвил да би тренирао са Мариом Сатењом, тренером бацача из Арканзаса и помогао Универзитетском атлетском тиму. Када је добио нову улогу – улогу тренера и када се привикао на нову локацију може се рећи да је  Краузер био задовољан како његов тренинг напредује, али му је требало времена да се на све то прилагоди.  

„Сада се осећам много боље него прошле године у ово време“, каже он. „Ова година ми је потпуно различита. 

„Прошле године сам се осећао да се у ствари помало мучим. Била је то баш велика промена, пресељење из Олимпијског тренинг центра у Фејетвил. Много сам тренирао друге и био сам заиста задовољан како ми се живот одвијао, али то ипак јесте био процес учења.  

„Али сада осећам да сам стекао самопоуздање и налазим се на месту где желим да будем у смислу тренинга и исхране, задовољан сам својом телесном тежином. 

„Раздаљина коју сада бацам је већа, али генерално осећам да је основа чак боља од онога што раздаљина показује“, додаје он. „Заиста сам срећан што сам оборио светски дворански рекорд и истински узбуђен што ћу наставити да на томе заснивам боље резултате. Осећам да ме чека још много добрих ствари.“

Четврта срећа у Београду 

Мало је спортиста који су оборили светски рекорд у дворани, а да се никада нису ни такмичили на Светском дворанском првенству. 

Краузер је део тог ексклузивног клуба, мада не нужно по властитом избору. 

Још увек је био спортиста Националног колегијалног атлетског савеза када је 2016. Светско дворанско првенство одржано на њему домаћем терену у Портланду – граду у ком се родио. Дворанско првенство Националног колегијалног атлетског савеза  те је године било заказано истог викенда када и Дворанско првенство САД-а, па Краузер није имао прилику да се квалификује за Портланд. 

Био је у одличној форми почетком 2018. године, али је задобио повреду руке, због које се није учествовао на дворанским такмичењима те сезоне. Године 2020. освојио је титулу првака САД-а у дворани са 22,60 метара, за мало пропустивши светски дворански рекорд, али онда је наступила пандемија корона вируса, која је изазвала одлагање Светског првенства у дворани у Нанђингу. 

„Генерално ми се свиђа дворанска атлетика јер се ради о контролисаним условима, тако да знате да ће време бити добро!“ каже он. „Учествовање у Светским дворанским првенствима ми једноставно није полазило за руком последњих година, али се и даље надам да ћу то остварити. Надам се да ћу учествовати и на неком Светском дворанском првенству пре завршетка каријере.“ 

Краузер ће морати да сачека следећу годину како би дебитовао на Светском првенству у дворани када Београд буде домаћин тог догађаја. И, ако све буде ишло по плану ове године, нада се да ће се упутити у српску престоницу као двоструки освајач олимпијске златне медаље.

Пре тога ће, међутим, искористити финалне спортске догађаје Америчке лиге на стази 2021. године – који ће се одиграти у суботу, у Фејетвилу (21) – као велику мету за текућу дворанску сезону.  

„Ово је заправо граница моје дворанске сезоне, па ћу сада почети са тејперингом“, рекао је. „Знам да сам поставио темељ, па само морам да разрадим неке техничке аспекте. 

„Поставићу се на финалном такмичењу Америчке лиге на стази као што бих то учинио на Првенству САД-а, или на Светском дворанском првенству“, додао је. „Волео бих да на овом такмичењу далеко добацим и да дам све од себе и тиме донекле вратим оно најбоље што ми је сезона у дворани пружила.“ 

Џон Малкин за Светску атлетику