Краузер се нада освајању прве титуле светског првака у Београду

Рајан Краузер би могао да буде тренутно најдоминантнији спортиста на свету, али америчка суперзвезда у бацању кугле још увек има упадљиве празнине у својој колекцији медаља.

Уз све своје рекордне резултате и конзистентност резултата преко 22 метра, и упркос томе што има две олимпијске златне медаље, Краузер тек треба да освоји светску титулу – у дворани или на отвореном.

За седам месеци, он ће се вратити на Јуџин Хејворд Филд, место где је постигао светски рекорд 2021. године, и покушати да освоји своју прву светску титулу на отвореном. Али његов непосреднији циљ је освајање злата на Светском атлетском првенству у дворани Београд 22 .

Из разних разлога, Краузер још није имао прилику да се такмичи на Светском првенству у дворани. Још 2014. године, са само 21 годином, Краузер је почео да ствара име као студентски спортиста – и, наравно, универзитетске обавезе су га спречиле да се такмичи на Светском првенству у дворани у Сопоту те године.

Ако премотамо филм две године унапред, и Краузерова матична држава Орегон била је домаћин Светског првенства у дворани са догађајем у главном граду Портланду. Али, упркос томе што је у фебруару те године постигао водећи светски резултат у дворани од 21,73 метра, он је и даље био на колеџу и стога није могао да се такмичи у Портланду.

Краузер се надао да ће коначно дебитовати на Светском првенству у дворани 2018. године, али је на почетку нове године задобио повреду руке, што га је искључило из сезоне у дворани. А 2020. освојио је титулу у дворани САД на 22,60 м, замало промашивши светски рекорд у дворани, али је тада започела пандемија коронавируса, што је изнудило одлагање Светског првенства у дворани у Нанђингу.

После свих тих неуспеха, Краузер је одлучан да се такмичи у Београду на Светском првенству у дворани 2022. од 18. до 20. марта следеће године.

„Волим  атлетику у затвореном простору јер је то контролисано окружење, тако да знате да ће време бити добро!“ он каже. „Учешће на светском првенству у затвореном ми није успело последњих година, али  надам се да ћу  у томе коначно успети. Надам се да ћу стићи до првенства у дворани пре него што се моја каријера заврши.”

Иако се још увек није такмичио на Светском првенству у дворани, Краузер зна како је такмичити се у Београду. Тамо се надметао на једнократном градском такмичењу бацања кугле у септембру 2020. Победио је са 22,59 м, разбивши српски рекорд у свим категоријама, скоро два метра испред светског шампиона Џоа Ковача. Нико раније није бацио више од 22 метра на српској земљи, али Краузер је то учинио – и то лагано – са свих пет својих важећих резултата.

То свакако наговештава успешан повратак у српску престоницу. Ако актуелна форма и пандемија дозволе Краузеру да стигне у Београд следећег марта, он би био један од највећих фаворита за златну медаљу.

Овај 29-годишњак је непоражен две пуне сезоне. Поврх тога, он је  пребацио линију од 22 метра 163 пута – више од трећине свих бацања на 22 метра у историји.

Упркос његовој доминацији, у спорту не постоји таква ствар као што је гаранција, и свестан је да не може ништа да узме здраво за готово кад год се такмичи против својих конкурената. На Светском првенству 2019. у Дохи, на пример, Краузер је бацио 22,90 м – лични рекорд у то време и једно од најдаљих бацања у историји – али у невероватном такмичењу то је било довољно само за сребрну медаљу. Ковач је освојио злато са 22,91 м, док је Новозеланђанин Том Волш изједначио са Краузеровом бацањем и освојио бронзану медаљу на основу претходног најбољег бацања.

То такмичење у Дохи било је одраз сталног побољшања стандарда у дисциплини последњих година. Више мушкараца баца преко 22 и 21 метар него икада раније, а догађајем не доминирају само једна или две нације. У овогодишњем олимпијском финалу, на пример, учествовали су спортисти из девет различитих земаља, са пет од шест континената.

Армин Синанчевић је био један од тих олимпијских финалиста и завршио је седми у Токију, поставивши српски рекорд од 21,88 метара раније ове године. Са домаћом публиком иза себе, Синанчевић би могао да буде један од највећих ривала Краузера у Београду следеће године.

Краузер поздравља конкурентност догађаја, међутим, јер зна да му помаже да остане на ногама.

„Момци који се такмиче су веома посвећени и изузетно су талентовани“, рекао је он. „Они ме гурају да будем бољи, а има много момака за које – ако не радим вредно – знам да ће ме претећи. Борба је да будете број 1 на такмичењу.

„Имао сам среће што сам ове године остао близу врха, али знам да морам да радим онолико колико и раније да бих наставио да покушавам да будем најбољи и да освојим још титула.”

Подигнута тежина

Откако је освојио своју прву олимпијску титулу 2016. године, Краузер је био хваљен као могући кандидат за обарање дугогодишњег светског рекорда у бацању кугле. Након што  се томе приближио 2019. и 2020., то се коначно догодило 2021. - у затвореном и напољу.

Светски рекорд у дворани дошао је са његовим првим бацањем на његовом првом овогодишњем такмичењу у дворани када је Краузер  бацио куглу 22,82 м у Фајетвилу.

Подстакнут успехом у дворани, пренео је ту форму у сезону на отвореном и отишао још даље, бацивши 23,37 м и ти,е победио на Олимпијским тркама у САД.

Обарајући те рекорде, каже, осећао се као да је подигнута велика тежина.

„Било је  пуно напорног рада и посвећености, али осећам да је највећа ствар за постизање светског рекорда била да се склоним себи са пута и дозволим да се то деси“, рекао је он. „Највише сам се мучио када знам да то могу и покушавам да натерам себе да то урадим.

„Осећао сам се заиста самопоуздано у САД, али то (светски рекорд) нисам очекивао. У тренуцима када сам очекивао да ћу бацити преко 23 или чак светски рекорд, мало ми је недостајало, јер се мало стиснем и покушавам да то форсирам. На такмичењу у САД сам осећао сда сам остао смирен и опуштен и да сам остварио све по плану.

„То је био кључ за мене: не покушавати да то форсирам, већ само да дозволим да се то догоди.

У складу са тиме, ако Кроузер има циљ да попуни те празнине на свом постољу за медаље ове године, он зна шта треба да уради; само да пусти да се то деси.

Јон Мулкен за Светску атлетику