Утврђење које је постепено грађено у раздобљу од 1. до 18. века, као комплекс одбрамбеног карактера, на брегу изнад ушћа Саве у Дунав, данас представља музеј на отвореном. Ову целину, коју краси симбол Београда – Споменик Победник, чини сама Београдска тврђава, подељена на Горњи и Доњи град, и парк Калемегдан
Током шетње не пропустите прилику да обиђете Римски бунар, Велики барутни магацин, Војни бункер и Сахат кулу. Погледајте богате поставке у Војном музеју, Кули Небојша и Галерији Природњачког музеја. Велико степениште на Калемегдану довешће вас до места са ког се пружа предиван поглед на ушће Саве у Дунав, Нови Београд и Земун. Дуж уређених стаза налазе се бројне скулптуре са краја 19. и почетка 20. века подигнуте у част писаца, композитора и других јавних личности.
Скадарлија нема капије, али уласком у ову улицу, из градске вреве пословног и трговачког Београда, отварају се врата прошлог времена у овај историјско амбијентални кутак. Београђани и гости Београда радо долазе да проведу вече у овој калдрмисаној улици са жељом да доживе дух прошлих времена. Скадарлија је постала боемски део Београда крајем 19. и почетком 20.века када су се у овај део града доселили глумци, писци и сликари, а скадарлијске кафане прерасле у стециште најпознатијих имена културног Београда.
Кућа у којој је живео и умро познати српски песник и сликар Ђура Јакшић претворена је у састајалиште песника Скадарлијских вечери. Ову београдску четврт пореде са париским Монмартром, како по изгледу, тако и по веселој, узаврелој уметничкој атмосфери. Данас у скадарлијским ресторанима уз националне специјалитете, звуке староградске музике и добродошлицу коју ће вам пожелети Скадарлијска дама, доживећете бар део атмосфере некадашњег боемског Београда.
Ушушкан међу блоковима из новијих времена, Косанчићев венац је својом калдрмом, двориштима и зградама сачувао део архаичне атмосфере 19. века. Цео крај је прошаран малим кафеима са погледом на реку, галеријама и винаријама у којима влада осећај присности.
Карактеристичан изглед му дају и здања изграђена у балканско-оријенаталном стилу, која чувају дух старог Београда: Конак кнегиње Љубице и најстарија кафана у Београду – Знак питања, у којој се и данас седи на троношцима и ниским софама и једу стара традиционална српска јела. У непосредној близини Конака, налази се Саборна црква, а преко пута улице, у здању Патријаршијског двора, изграђеном у српско-византијском стилу у сталној поставци Музеја Српске православне цркве, приказан је историјат Српске православне цркве.
За Земун се и данас каже да је град у граду. Симбол града је Милениумска кула на брду Гардош, смештена у централном делу најстарије сачуваног утврђења из 14. века. Кула, позната у народу као Кула Сибињанин Јанка, свакодневно је отворена за посетиоце. Најатрактивнији део куле је тераса-видиковац, где се током ведрих зимских дана телескопом може посматрати околна панорама.
Стари Земун, у својим уским улицама, поред старих здања из времена аустроугарске доминације, привлачи многобројне посетиоце, својом традиционалном гостољубивошћу, националном кухињом и присном атмосфером његових ресторана. Препоручујемо вам дневну шетњу увек пуним Земунским кејом, уз обалу Дунава, где можете да се опустите, као и да пробате рибље специјалитете и провеселите се уз староградску музику.
Недавно и званично проглашена за једно од три најлепша градска острва на свету, ова савска Ада, која је двема превлакама повезана са десном обалом и тако створивши Савско језеро, најпосећеније је београдско купалиште и игралиште.
Ова зелена оаза у близини центра Београда, позната као "Београдско море", окружена је шумом, са безброј кафеа, ресторана, бициклистичких стаза и спортских терена, живи и током целе године. Прошетајте, и током зимских месеци, кружном стазом око језера, посетите клизалиште на отвореном, а потом се загрејате, уз топао напитак, у једном од многих кафе-ресторана.
Са које год стране да прилазите центру Београда пред вама се указује монументално здање Храма Светог Саве. Подигнут на Врачарском брду један је од највећих православних храмова на свету. Према предању, подигнут је на месту где су у време турске владавине спаљене мошти Светог Саве, најзначајнијег српског светитеља, првог архиепископа и оснивача Српске православне цркве, који је живео у 13. веку.
Испред Храма доминира споменик Карађорђу, као и зграда Народне библиотеке Србије, најбогатије библиотеке на Балкану. Велелепна фонтана испред Храма даје овом простору посебну драж и омиљено је место окупљања Београђана и посетилаца Београда.
Ако се одлучите да центар Београда боље упознате кроз шетњу, свакако је Кнез Михаилова улица и њена околина идеална за то. Улица почива на остацима некада моћног античког Сингидунума који су саградили Римљани, а данас спаја Трг Теразије са Београдском тврђавом и парком Калемегдан.
Када су осамдесетих година 19. века београдске најимућније и најутицајније породице подигле себи куће у овој улици, она постаје градска „жила куцавица“, најживљи трговачки центар са елитним београдским продавницама и главно шеталиште Београђана. Због свог великог историјског и културног значаја, улица је под заштитом државе. Ту су бројна историјска здања, споменици и институције културе: Галерија Културног центра Београда, импозантно здање Српске академије науке и уметности са галеријом у којој се одржавају концерти и изложбе, Музеј Цептер са делима домаћег савременог сликарства, Библиотека града Београда у чијим се подрумским просторијама налази Римска дворана са остацима капије и водовода из периода римске владавине, културни центри Француске, Шпаније и Немачке.
Ова улица никада није празна. Њен централни део је препун омиљених београдских кафеа и ресторана. Шетачи, модерно обучене Београђанке, улични свирачи и певачи, део су њене шаролике свакодневице.
Трг Републике, главно састајалиште Београђана, почетна је тачка за обилазак града. Трг, као културно и социјално чвориште Београда, где се историја преплиће са данашњицом, место је окупљања младих и одржавања концерата и манифестација. Окружен је историјским здањима – Народног позоришта изграђеног по угледу на миланску Скалу, Палате Реунион у којој је смештено Позоришта Бошко Буха и монументалном зградом Народног музеја, највећег и најстаријег музеја у Србији
Централни део трга заузима споменик кнезу Михаилу Обреновићу, рад чувеног венецијанског вајара Енрика Пација. Постављен је 1882. године, у знак сећања на кнеза који је значајно унапредио привредни и културни живот Србије, а страдао у атентату 1868. године.
Фотографије Туристичке организације Београда