Elzan Bibic
Храбар, брз, истрајан и атлета са визијом, рекордер који до сопствених спортских циљева и резултата иде темељним радом, посвећеношћу и са вером у успех. Најбољи српски дугопругаш, 24 – годишњи Елзан Бибић рођен је на највишој висоравни на Балкану, у месту Карајукића Бунари где је 2006. измерена најнижа температура -39 целзијуса. Долази из спортске породице, отац Мурат играо је фудбал, а мајка Фатима била је одбојкашица и зато не чуди што је Елзан изабрао спорт за животни позив и што је кренуо у освајање атлетских стаза широм меридијана.
Рекорд у трчању на 5.000 метара легендарног Данета Корице који је стајао 49 година оборио је Бибић у септембру 2020. године на такмичењу у Острави где је трчао 13:26,56 и тако био за четири ипо секунде бољи од времена које је поставио Корица у Хелсинкију 1976. године. У колекцији медаља са великих светских такмичења има шест одличја, међу којима су и јуниорска злата са Европских фестивала младих 2015. И 2016. на 3.000 метара. Највећа и најзначајнија до сада је свакако бронза са Европског дворанског првенства 2023. на 3000 метара у Истанбулу.
Сезона 2024. за све спортисте планете значи једно, борбе за испуњење норме за пласман на ОИ у Паризу и сама борба за медаљу на истим. Рекодер Србије на 1500, 3000 и 5000 метара, један је од оних спортских асова наше земље које наша спортска нација види и жели да види на ОИ 2024.
Где си се припремао за веома захтевну такмичарску 2024?
„Ушао сам у сезону 2024. са великим амбицијама. Имао сам мале проблеме са повредама у децембру где сам био приморан да месец дана будем без трчања, радио сам алтернативне тренинге. Са мојим тренером Антониом Сераном био сам у размишљању да чак и дворану прескочимо, с’ обзиром да смо свесни да је Олимпијска година и да је много важнија сезона на отвореном. Међутим почео сам полако да улазим у тренинг. Осећао сам се све боље из дана у дан и одлучили смо да такмичим на митингу у Београду, а пре тога да уводна трка буде Балканско првенство у Истанбулу где сам освојио злато. На митингу у Београду нисам показао најбољу верзију себе у овом тренутку, тај дан сам био спреман да трчим много боље, али свакоме се деси лош дан” – објашњава Бибић.
Које су амбиције и очекивања у 2024?
“Настављамо даље, већ у петак ме очекује јак митинг из Голд серије Светске атлетике на 3000 м . Ове године нисам трчао пуно митинга и тренутно се налазим на листи чекања за Светско првенство у Глазгову где бих трчао 1500 м”.
Учествовао си на европским кросевима, освајао медаље, Како видиш себе за мало више од месец дана на Светском првенству у кросу у Београду, да ли је медаља реална?
“По први пут ћу трчати Светско првенство у кросу. Имам доста искуства са кросевима где сам и освајао медаље као јуниор и млађи сениор на крос шампионатима Европе, али крос Света је посебна прича. У договору са селектором Зуковићем волео бих да Србију по први пут представим заједно са својим колегама из репрезентације у штафетној трци која је све више атрактивна на кросевима, а где се трчи 4x2 км у мешовитом тиму (2 мушка и 2 женска атлетичара)”.
На старту такмичарске 2024. освојио си злато на шампионату Балкана у трци на 3000 м у Истанбулу. Колико ти значи ова медаља и да ли је то ветар у леђа за све оно што те очекује у 2024?
“Мој главни фокус за сезону 2024. јесте Европско првенство у Риму и Олимпијске игре. Већ радим припреме у Београду са својим физиотерапеутом Милошем Јапунџићем, после тога ћу уводне припреме највероватније одрадити на својој планини Пештер (Карајукића Бунари), док ће завршне припреме бити на некој већој надморској висини што ће зависити од тренинга”.
Колико је данас лепо и тешко бити врхунски спортиста?
“У врхунском спорту је најважније имати континуитет и да је спортиста свестан да треба дужи период своје каријере из сезоне у сезону буде на високом нивоу, да нема пуно осцилација. У томе велику улогу има тренер са својим планом тренинга и амбицијама са спортистом индивидуом”.
Средње и дуге пруге захтевају истрајност, снагу, подједнако и физичку и менталну. Приближи нам како је бити део борбе са временом, дистанцом и са самим собом и порука за децу која крећу твојим стопама.
“Само правилан и постепени напредак уз добар опоравак може довести спортисту на највиши ниво, а за то је потребно стрпљење и дисциплина. Свако ко се определи да почне да тренира атлетику, учиће то свесно из љубави према том спорту, а тренер и сама атлетика утицаће ће на развој самог детета док не постане човек. Сигурно је да те атлетика може научити пуно тога, пре свега борити се, храбрости, истрајности ка остваривању својих циљевима, само је битно да се све ове врлине спознају на време и да се усвоје на прави начин” – закључио је српски рекордер на дуге стазе, Елзан Бибић.
