Амела Терзић

„Имала сам прелепо детињство“ – реченица у којој лежи лепота живота, срећа и радост, али и храброст и која када дође од врхунског спортисте који је прошао пут преко трња до звезда има дубоко значење и поруку.

Шампионка Србије, рекордерка, велико име у историји наше атлетике, сада остварена жена, супруга и мајка троје деце. Иза себе оставила је мноштво медаља, златне европске јуниорске и сребрну светску, фантастичне резултате које је остварила на атлетским стазама широм планете на дистанцама 800, 1500 и 3000 метара. Од Амеле Терзић се може много научити. Да кренемо из почетка.

Како сте одлучили да се бавите атлетиком у времену када овај спорт није било много популаран у Србији?

“Са атлетиком сам сам почела да се бавим у Немачкој у клубу Х.Г.Л.  код тренера Томаса Танзлера. Мој таленат је открио професор физичког васпитања.

Мајка ми је такође била брза у средњој школи и тако је одлучила да ме упише у атлетски клуб. Повратком у Србију тренирала сам у родном граду Прибоју, али због лоших услова тражила сам доброг тренера за средње пруге и тако сам дошла до Новог Пазара код тренера Рифата Зилкића”.

Када из данашње перспективе погледате своје детињство и почетке у атлетици, како ти све то изгледа? Да ли сте могли да замислите да ће све кренути овим путем?

“Било ми је веома тешко да се навикнем на нову средину, јер смо се често селили и променила сам укупно шест различитих школа. Нисам била свуда лепо прихваћена од стране девојака од којих сам била боља, али након извесног времена постала сам јака и стекла сам добра пријатељатва. Нисам тада могла да верујем да ћу једнога дана бити на Олимпијским играма и истрчати врхунске разултате. Мој циљ је био само вредно да тренирам и да слушам тренера. Имала сам прелепо детињство”. 

Евоцирајте успомене из времена када сте шампионски газили атлетске стазе широм света.

“Многи ће читати о врхунским атлетичарима, док сам ја имала прилику да учим од најбољих и да се едукујем широм света. То заиста нема цену. Такође током сваког учешћа на такмичењима широм света желела сам у најлепшем светлу да преставим клуб, град и државу. Од успомена носим са собом најјаче резултате”. 

Шта Вам је од Ваших особина помогло у каријери и животу, а да ли Вам је нешто и одмогло?

“Од мојих особина помогло ми је у каријери то што сам одговорна, жељна рада и позитивна”. 

Из Вашег искуства, шта је оно што сматрате најбитнијим код бављења спортом, и шта бисте навели као његове предности?

„Битне ствари бављења спортом су вера у систем, рад, стрпљене, имати добру атмосферу око себе и позитивне људе. Бити испуњен и срећан  у приватном животу. Чувати се од повреда и избегавати ноћни живот“.

Шта мислите да је данас од пресудног значаја за жене како би почеле да се баве било каквом врстом рекреативне физичке активности?

“Предност спорта је изградња јаке личности и стицање здравих навика као стила живота. Жена је постала значајан фактор о ком год спорту говорили. Неке даме су у својим спортским дисциплинама оставиле такав траг да се о томе прича и причаће се. Ако се осврнемо на атлетику и сагледамо је како се некад веровало као мушки спорт, даме засигурно могу захвалити Спартанској принцези Кyниска која је 396 годие п.н.е прва освојила олимпијске трке колима.”

Освојили сте медаљу на европском шампионату у кросу. Приближите нам какав је пут до те медаље, како се атлетичари припремају за један такав напор, како физички тако и психички? Која је по Вама формула успеха за дугопругаше?

„Успела сам да спојим такмичења на стази и у кросевима што је неуобичајено, али то је био мој дугорочни систем рада који ме је довео да титула у кросу. Кросеви су специфични јер све све дисциплине спајају на једном месту. Бирали смо пажљиво места која нама одговарају за тренинг у зимском периоду и никада нисмо мењали оно што нас је довело до прве медаље. Тренирала сам са мушкарцима, јер су једини они могли да испрате мој напоран тренинг. Док су се многи одлучивали за једну сезону и одмарали, ја сам често трчала летњу и зимску без одмора.

Психички нисам имала проблема јер сам то схватила као посао и у односу на друге сам била спремна на све временске услове и без одмора за рад. Једноставно сам такав тип који не бежи од рада. Моји клупски другови су се често жртвовали за мене како би им донела медаљу што се тиче тренинга и бодрили су ме стално како би била све бржа и брза на тренингу.”

Познато нам је да је физичка активност има многобројне бенефите по здравље и да је неопходна ради здравијег и квалитетнијег живота, посебно атлетика и дисциплина трчање. Шта мислите да је најбоља мотивација за децу да размишљају да почну да се баве неком од физичких активности, обзиром да живимо у време потпуне дигитализације када деца највећи део времена проводе испред малих телефонских или других електронских екрана?

„Најбоља мотивација за децу јесте дружење. Спорт за децу представља васпитно социјалну активност путем које стиче знања о здравој исхрани, корисности вежбања, поштовању свог и туђег времена, шири своја размишљања упознавајући бројне другаре, учи се дисциплини, тимском раду, вештину савладавања проблема, јача самопоуздање, истрајност и свој карактер”.

Мајка сте троје деце. Шта је оно чему учите Вашу децу, да ли је спорт једна од важних животних лекција и путева којим треба ићи и на који начин?

“Своју децу желим да научим да се у млађим категоријама играју кроз спорт како би изградили јаку личност и уживали у ономе што раде. Никако их нећу присиљавати на спорт. Јер је за мене првенствено битно да имају срећно детињство као што сам ја. Не желим да моја деца буду под великим притиском”.

И за крај, који су Ваши професионални циљеви за ову годину, и на чему тренутно радите?

“Моји циљеви су да првенствено будем ту за моју децу, јер сам им као мајка потребна. Пратим наступе наших атлетичара који ме испуњавају добрим разултатима. Саветујем млађе клупске другарице од којих имам велика очекивања као моје наследнице.”